ПОКЛОЊЕЊЕ МОШТИМА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

ПОКЛОЊЕЊЕ МОШТИМА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

 

охрид

Верници и братство цркве светог Јована Владимира у Београду организовало је у сарадњи са агенцијом,,Холидеј травел,,поклоничко путовање светињама по Охриду и Албанији,а као главни циљ постављено је поклоњење моштима нашега заштитника светог Јована Владимира у Саборној Цркви у Тирани,као и посета манастиру светог Јована Владимира у Шин Ђону-Елбасан.Са верницима наше цркве,и не само наше,него и са верницима цркве Александра Невског,Светога Саве,светога Димитрија,светога Ђорђа,Лазарице...пошли су и свештеници јереј Драган Шовљански,старешина цркве св.Јована Владимира,јереј Александар Лучић,јереј Александар Бајић,јереј Предраг Продић,јереј Владимир Левићанин и протођакон Томислав Милановић.Идеја о поклоњењу моштима нашег заштитника родила се много раније,али до њеног извршења ипак је дошло тек сада 22.октобра.У догору са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Црногорско-Приморским Амфилохијем одлучили смо се за ово нимало лако путешествије,како би дошли на ноге нашем српском светитељу,нашем чувару и првом српском краљу светом Јовану Владимиру(980-1015).

 

У четвртак 22.октобра окупили смо се испред нашег храма,и након одслужене молитве за срећан пут,упутили смо се ка Охриду,и како то увек бива када се иде на поклоњење моштима,искушења су све већа,пратило нас је ужасно време праћено непрекидном кишом како у Србији тако и на Охриду.На Охрид смо стигли у петак 23.октобра,и након смештања у хотел одмах смо кренули у разгледање његових светиња.Видели смо Богородицу Каменску,Богородицу Перилевту,били на Плаушнику где смо целивали мошти светог Климента,затим смо отишли до цркве светог Јована Канеа,свете Софије.

Видели смо и Антички Театар као и галерију икона код свете Богородице Перилевте.У суботу рано ујутру упутили смо се из Охрида ка Албанији,тачније ка Саборном храму посвећеном Благовестима у Тирани у којем се налазе мошти светог Јована Владимира.На уласку и у проласку кроз Албанију нисмо имали апсолутно никаквих проблема,осим помало чудних и неверујућих погледа локалног становништва према регистрацији нашег аутобуса као и према икони светог Јована Владимира која је стајала на предњем стаклу.Морамо узети у обзир и велико учешће Албанске Православне Цркве на тим просторима која тренутно под својим окриљем држи преко 30 посто становништва Албаније.У центру Албаније сачекао нас је велелепни саборни храм.Одмах по уласку отпочели смо да певамо тропар светом Јовану Владимиру јер смо тог момента већ били свесни његовог присуства у храму.Локални свештеник у храму је прво увео нас свештенике у олтар на поклоњење,подигао прекривач са трпезе и тада смо угледали дрвени кивот,иконописан са свих страна а прекривен црвеним плаштом, у којем су се налазиле мошти нашег заштитника.

Имајући у виду да се мошти народу за целивање износе једино на дан св.Јована Владимира 04.јуна по новом календару,замолио сам свештеника да пита Његово ВисокоПреосвештенство Архиепископа Албанско г.Анастасиоса да пред народ изнесе макар део моштију,јер ми нисмо у могућности да дођемо тога дана самим тим што и ми тога дана прослављамо нашег краља.Свештеник је слегао раменима и рекао да ће питати,али у његовим очима видели смо неверицу да ће Архиепископ то и дозволити.Док смо чекали одговор ниједног момента нисмо престајали певати тропар светом Јовану,како на црквенословенском тако и на српском језику,а онда ниоткуда се појавио игуман Дионисије који је буквално непримећено ушао у олтар,отворио кивот и извадио део моштију св.Јована Владимира,и не само њега већ и део моштију светог Козме Етолског које се такође тамо чувају.Двери су се отвориле,изнет је мали сребрни кивот пред народ а певање тропара постало је све јаче и јаче.Били смо испуњени благодати Божије,и срећни што нас је свети Јован Владимир скупио око себе.Сузе су саме текле.Сузе радоснице,пуне љубави и среће.Хтели смо дуго да останемо на том месту,али то наравно није било могуће.Кренули смо даље,према Елбасану,односно према месту Шин Ђон у којем се налази манастир светог Јована Владимира.Док смо пролазили преко брда изнад Тиране нисмо могли а да се несетимо и наших српских војника који су туда пролазили због своје отаџбине-отаџбине Србије.Певали смо ,,Тамо далеко,,.

У Шин Ђону нас је сачекала невероватно слика.Неколико православних албанчића чекало нас је у порти доста запуштеног манастира у којем се по њиховој причи ипак служе св.Литургије 2-3 пута месечно и којима присуствује око 30 људи.У манастиру нас је сачекао и локални свештеник који опслужује и манастир и који служи св.Литургије у њему.Рекао нам је и да околна места заједно са Елбасаном броје око 3.000 православних верника.Из манастира смо испраћени са пуном корпом јабука и разочарењем, што не можемо остати дуже код њих.Упутили смо се поново ка Охриду сви срећни,сви усхићени због чињенице да свети Јован Владимир има заиста неописив утицај на овим просторима.У недељу 24.октобра посетили смо и манастир св.Наума Охридског и поклонили се моштима овога светитеља.У манастиру смо запазили једу веома необичну слику,а то је да су на фрескама светитељима испопане очи.Мислећи да су то урадили турци пре много векова,продавачица свећа нас је разуверила рекавши да је то урадило локално ставништво мислећи тиме да очи светитеља лече њихову болесну децу.

Након светог Намуна,упутили смо се ка светом Јовану Бигорском,манастиру у које су само месец дана пре изгорела три конака тик уз цркву,али ватра је била као руком одсечена од цркве и није ју буквално ни дотакла.

Невероватан иконостас који смо видели у овом манастиру не може се речима описати,већ се само мора видети.Дуборез који је прављен око осам година садржи све елементе Старог и Новог завета и као такав један је од најлепших на свету.Из светог Јована Бигорског упутили смо се преко Куманова до светог Прохора Пчињског у који смо стигли веома касно,али су нам монаси ипак отворили манастир и дозволили да се поклонимо моштима светог Прохора.У Београд смо стигли у раним јутарњим часовима.

И како то увек бива тек сутрадан смо схватили где смо све били,какве светиње видели и каквим светитељима се поклонили.Имали смо заједничку констацију да је ово било једно невероватно путовање,али које ће ако Господ дозволи сигурно бити поновљено.

Свети Јоване Владимире моли Бога за нас.

 

                                                                                       јереј Драган Шовљански

 

patrijarh-irinej3.jpg

  • Јутрење : 7:30
  • Вечерње: 17:00
  • Бденије уочи недеље и празника: 17:00
  • Света литургија: недељом и празником у 9:00,суботом у 7,30
  • Акатист Светом Јовану Владимиру:уторком у 17,00
  • Акатист Пресветој Богородици Млекопитатељници:четвртком  у 17,00
  • Духовне трибине: четвртком  после Акатиста
  • Калиграфија за децу: суботом од 10:00 до 11:00
  • Хор за децу:суботом од 11:00 до 12:00
  • Пређеосвећене Литургије у току Васкршњег поста средом и петком у 07:00
  • Пријем нових чланова хора сваке недеље после Свете Литургије






Molitveno pravilo ZA SPAS SRPSKOG NARODA

Нови завјет

Светосавље - Дела Светих Отаца

Светосавље - Житија Светих

Светосавље - Правила и закони

Православни мисионарски центар

Kонтакт

 

Aдреса

Игњата Јоба 75, Београд
(Медаковић насеље)
 

Tелефон

+381 (0) 7473 421
 

Email Aдреса

svjovanvladimir@gmail.com